Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma Svjet­ske ban­ke (SB), cr­no­gor­ska eko­no­mi­ja će ove go­di­ne ra­sti po sto­pi od 4,2 od­sto, ali se na­red­ne oče­ku­je uspo­ra­va­nje na 2,8 od­sto, pr­ven­stve­no zbog mje­ra fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je i di­na­mi­ke re­a­li­za­ci­je ra­do­va i po­vla­če­nja sred­sta­va za auto­put. To je sa­op­šti­la Sa­nja Ma­dža­re­vić Šuj­ster, vi­ši eko­no­mi­sta SB, na pred­sta­vlja­nju 12. re­dov­nog eko­nom­skog iz­vje­šta­ja za Za­pad­ni Bal­kan. Ona je is­ta­kla da su po­ru­ke iz tog do­ku­men­ta za či­ta­vu re­gi­ju vr­lo po­zi­tiv­ne.
– U Cr­noj Go­ri u na­red­nom pe­ri­o­du oče­ku­je­mo ma­lo uspo­ra­va­nje, pr­ven­stve­no zbog mje­ra fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je ko­je će di­je­lom ima­ti uti­ca­ja na rast, ali će in­ve­sti­ci­je i da­lje bi­ti sna­žne – iz­ja­vi­la je Ma­dža­re­vić Šuj­ster na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
Po­ru­či­la je da Cr­na Go­ra tre­ba da na­sta­vi fi­skal­nu kon­so­li­da­ci­ju, da oja­ča po­re­ske pri­ho­de i ra­ci­o­na­li­zu­je po­re­ske olak­ši­ce, ra­mo­tri pen­zi­o­nu po­li­ti­ku, sa­gle­da re­for­mu jav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je i ra­ci­o­na­li­zu­je broj za­po­sle­nih. Do­pri­nos ra­stu Cr­ne Go­re, ka­ko je do­da­la, ove go­di­ne pru­ža opo­ra­vak in­ve­sti­ci­ja i po­tro­šnje, dok ba­ri­je­re pred­sta­vlja ne­to iz­voz upr­kos vr­lo sna­žnom ra­stu iz­vo­za uslu­ga, uglav­nom tu­ri­stič­kih.
– Cr­na Go­ra je ma­la ze­mlja i in­ve­sti­ci­ja po­put auto­pu­ta je ogrom­na. Od di­na­mi­ke ra­do­va za­vi­si sto­pa ra­sta. Na sma­nje­nje ra­sta na­red­ne go­di­ne uti­ca­će i fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja – oci­je­ni­la je Ma­dža­re­vić Šuj­ster i do­da­la da bi im­ple­men­ta­ci­ja fi­skal­ne stra­te­gi­je do­ne­se­ne u ju­nu tre­ba­lo da do­ve­de do sma­nje­nja de­fi­ci­ta već na­red­ne go­di­ne.
Pre­ci­zi­ra­la je da je u re­gi­ji u po­sljed­njih go­di­nu da­na kre­i­ra­no oko 230 hi­lja­da no­vih ran­dih mje­sta i da se oko 120 hi­lja­da do­ma­ćin­sta­va di­glo iz­nad gra­ni­ce si­ro­ma­štva. Iz­vje­štaj je po­ka­zao i da je iz­voz u re­gi­ji u po­ra­stu, ali da i da­lje osta­je pro­blem vi­so­kih spolj­nih de­ba­lan­sa.
De­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na je u ovoj go­di­ni uglav­nom ne­pro­mi­je­njen, osim u Al­ba­ni­ji.
– U Cr­noj Go­ri ove go­di­ne pod­ba­cu­je iz­voz ro­be – is­ta­kla je Ma­dža­re­vić-Šuj­ster.
Ona je na­gla­si­la da bi tre­ba­lo do­dat­no po­bolj­ša­ti struk­tu­ru stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja,.
– Ono što ne­do­sta­je su grin­fild in­ve­sti­ci­je ko­je idu u pro­iz­vod­ne ka­pa­ci­te­te – uka­za­la je Ma­dža­re­vić­Šuj­ster.
Cr­na Go­ra je po ni­vou ne­to di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja pred­vod­nik u re­gi­ji.
– Cr­na Go­ra, BiH i Sr­bi­ja ima­ju pro­sjek jav­ne po­tro­šnje iz­nad 40 od­sto BDP-a. Cr­na Go­ra je tu na oko 46 od­sto, naj­vi­še od svih ze­ma­lja, zbog če­ga po­sto­ji pro­stor za sma­nje­nje, po­seb­no u su­mi pla­ta za jav­ni sek­tor, ko­ja iz­no­si pre­ko 12 od­sto BDP-a – po­ja­sni­la je ona.
D.M.